Wikipedia u cajtnotu

Na članke u Wiki­pe­diji se retko osla­njam, ali danas je to izgleda bio pun pogo­dak. Tre­balo je da, u vrlo krat­kom vre­menu, sa ured­ni­kom izda­vačke kuće za koju sam ura­dio jedan pre­vod raz­re­šim nedo­u­micu oko neja­snog mesta i imena: Damien. Cajt­not, dva čoveka u dva grada dugo raz­go­va­raju tele­fo­nom i gla­čaju sporne deta­lje pre nego što se knjiga konačno preda u ruke štam­paru. Te da li je bolje „pri­re­đi­va­nje“ ili „ure­đi­va­nje“, te da li je Beklin autor neke slike ili nije, te kako je naj­bo­lje ime­no­vati situ­a­ciju kada se obre­đuje čašom u krug, sve tako neke kraj­nje važne dileme koje čita­lac buduće knjige neće ni pri­me­titi. Za Dami­ena, odluka je pala, mora se dopi­sati fusnota. Ali kako? Ko je Damien? I ponovo sam to doži­veo: Wiki­pe­dija, kuc-kuc-klik-klik, i evo reše­nja zago­netke. Tako je to kad se ima posla sa čudima.

Ne, nije film „Pred­ska­za­nje“. Druga čuda su bila u igri. Kon­tekst nam je name­tao pomi­sao da bi tre­balo da je reč o nekom svecu. I zai­sta! Ispo­sta­vilo se da je u pita­nju otac Damien sa Molo­ka­ija, jedan od sve­taca kato­ličke crkve kano­ni­zo­va­nih kra­jem dva­de­se­tog veka. Bri­nuo se o lepro­znima na Havaj­skim ostr­vima, pri­me­nji­vao kon­tro­ver­zne metode, nje­gova bea­ti­fi­ka­cija nije pro­šla bez otpora. Članak iz Wiki­pe­dije nudi i niz spo­lja­šnjih veza, prema izvo­rima veli­kog autoriteta.

Tu je i odgo­vor na pita­nje — zašto sam u ovom slu­čaju pove­ro­vao Wiki­pe­diji, a obično ose­ćam podo­zre­nje prema njoj. Zbog izvora. Otvo­re­nost kao ključni kon­cept wiki-projekta upu­ćuje na jedan pro­blem. Višak opti­mi­zma, i u moral­nom i u epi­ste­mo­lo­škom pogledu. Vero­va­nje da će zbir dopri­nosa dobro­na­mer­nih i/ili upu­će­nih ljudi poni­štiti zbir dopri­nosa zlo­na­mer­nih i/ili budala. Ako se to ne dešava u sva­kod­nev­nom životu, zašto bi se deša­valo u uto­pij­skom pro­storu interneta?

Sre­ćom, postoje saveti kako da se kori­ste otvo­reni izvori infor­ma­cija, a pone­što se nauči i na sop­stve­noj koži, tj. isku­stvom. Jedno od pra­vila glasi da vero­do­stoj­nost zavisi od izvora infor­ma­cije, odno­sno autora. Da se u to uve­rimo, dovoljno je pro­kr­sta­riti iole struč­ni­jim seg­men­tima srp­skog wiki–čudačeda. (Znam, znam, čuo sam oprav­da­nje: nedo­staje „kri­tična masa“ saradnika/učesnika. Mala zemlja, mali jezik. Ali sad sam već odlu­tao od svoje teme.)