Virtuelna biblioteka (2)

Sabi­ram raz­go­vor na temu iz naslova, na 15. među­na­rod­nom salonu knjiga u Novom Sadu. Raz­go­vor je vodila Vla­di­slava Gordić-Petković a uče­stvo­vali smo i Mir­jana Đurđe­vić i ja. Pokre­nuto je više tema, ali čini mi se da bi naj­va­žnije bile, prvo, ima li e-izdavaštvo u našoj zemlji realne izglede, u uslo­vima kada izda­vači ne mogu da smi­sle poslovni model koji bi e-izdanja uči­nio eko­nom­ski oprav­da­nim, i drugo, šta i kako digi­ta­li­zo­vati iz ovda­šnjih bibli­o­teč­kih fondova.

Uz drugo pita­nje, pono­viću odgo­vor — sve, s tim što bi redo­sled tre­balo da bude, po mom mišlje­nju, sle­deći: prvo, kapi­talno blago sta­rih i ret­kih knjiga od zna­čaja za naci­o­nalnu kul­turu; zatim, naučna peri­o­dika; zatim arhiv­ska građa, ruko­pisi, prva izda­nja itd. Digi­ta­li­zo­va­nje treba zapo­četi onim što sa jedne strane valja zašti­titi i trajno saču­vati, a sa druge dati istra­ži­va­čima na uvid. Posebno kada je reč o digi­ta­li­za­ciji arhiv­ske građe (ili mikro-projekata tipa časo­pis taj-i-ta, pisac taj-i-taj), deo poslova mogu da pre­u­zmu i regi­o­nalne bibli­o­teke ili ad-hoc for­mi­rani timovi.

Ali uz prvo pita­nje, imam uti­sak da među akte­rima rela­cije autor-izdavač-čitalac postoji nesklad inte­resa. Čita­lac bi da dobije izda­nje na što kom­for­niji način (opti­malno — bes­platno). Autor, u uslo­vima kada ionako za svoja dela dobija sme­šno ili uvre­dljivo male nak­nade, možda ima veći inte­res da bude čitan, nego da se nje­gova dela pro­daju. Izda­vač je u sen­dviču u kojem mora da vodi računa i o inte­re­sima čita­oca i autora, ali i o svom interesu.

Nasta­vljam raz­mi­šlja­nje. Možda bi model nekog na inter­netu zasno­va­nog ser­visa koji bi distri­bu­i­rao knjige (i uop­šte tek­stove) u elek­tron­skom for­matu uz mini­malnu nak­nadu, naj­više odgo­va­rao čita­ocu i autoru. Takve stvari već postoje, a neke od njih lično kori­stim (i pla­ćam). A našao bi mesta u tom modelu i izdavač.