U izgradnji: srpsko-engleski MOST

Pesnik i pre­vo­di­lac Alek­san­dar Šara­nac je motor Knji­ževne grupe kra­gu­je­vačke, čiji naj­va­žniji pro­je­kat, pod nazi­vom „Most“, uskoro treba da doživi treće izda­nje. „Most“ je dvo­je­zična publi­ka­cija u kojoj se poja­vljuje po neko­liko mla­đih pesnika — sa jedne strane „Mosta“ su srp­ski, a sa druge pesnici nekog dru­gog jezika. Do sada su se poja­vili srpsko-poljski i srpsko-makedonski „Most“ poe­zije, a u zavr­šnoj fazi pri­preme je srpsko-engleski.

I ranije sam sara­đi­vao sa Šaran­cem i KGK-om, ovog puta sam napi­sao jedan sasvim kra­tak tekst, iz koga ću ovde pre­neti neko­liko pasusa.

Čini nam se da je jedna od važni­jih ambi­cija skoro sva­kog savre­me­nog srp­skog pesnika koji drži do sebe – ambi­cija da se eman­ci­puje od savre­mene srp­ske isto­rije. Koliko god da su se pesnici pre deceniju-dve tru­dili da sva­kim nji­ho­vim sti­hom odzva­njaju vekovi, koliko god da su želeli da svoju pesmu ugrade u tokove stvar­nih ili umi­šlje­nih dija­hro­nij­skih kon­ti­nu­i­teta, toliko danas oni prema isto­riji zau­zi­maju nega­ti­van, kri­tički, odbram­beni stav – ili nastoje da isto­riju uop­šte i ne uzi­maju u obzir. Ako već ne poriču, ne odba­cuju, ne kri­ti­kuju, oni žele da žive ovo, svoje vreme, svoje danas koje ne žele da ogra­niče nika­kvim juče. Sutra je ionako neizvesno.

Četvoro pesnika koji čine srp­sku stranu novog Mosta – Zvonka Gazi­voda, Dehan Alek­sić, Anđe­lina Petro­vić i Marija Rakić – ulaze u red istak­nu­ti­jih mla­đih srp­skih pesnika, dobit­nici su zna­čaj­nih knji­žev­nih nagrada i mogu se sma­trati odlič­nim repre­zen­tima opšti­jih poe­tič­kih tokova, posebno poe­tič­kih pri­o­ri­teta gene­ra­cije koja je na velika vrata knji­ževne scene ušla oko 2000. Nji­hovo poja­vlji­va­nje poklo­pilo se sa veli­kim pro­me­nama u spo­lja­šnjim (soci­jal­nim) uslo­vima života u Srbiji, raču­na­jući tu i uslove knji­žev­nog života. Ti uslovi su sada slo­bod­niji, ali i slo­že­niji. Nestali su oni često bru­talni, bio­lo­ški i fizi­o­lo­ški oblici nasi­lja, trplje­nog ili činje­nog, ali su se oko vra­tova skoro nepri­metno poja­vili neki novi svi­leni gaj­tani. Knjigu pesama danas je u Srbiji lakše obja­viti nego ikada ranije; u isti mah, knjige pesama više nikome nisu važne. Gase se stare izda­vačke kuće čiji ugled i auto­ri­tet su nagri­zle deve­de­sete, niču novi izda­vači kojima je samo do što brže zarade, nestaju sa scene ozbiljni knji­ževni časo­pisi, osni­vaju se novi koji koke­ti­raju sa povr­šno­šću sveta zabave, pesnici se sve više okreću praksi sami­zdata ili srod­nim for­mama publi­ko­va­nja, poje­dini otkri­vaju moguć­no­sti novih medija, na prvom mestu interneta…