Svetski dan poezije u Novom Sadu

Kao što je naja­vljeno, u orga­ni­za­ciji Dru­štva knji­žev­nika Voj­vo­dine, na uglu ulice Braće Rib­ni­kar i Bule­vara Oslo­bo­đe­nja, 21. marta u 12 sati odr­žano je javno čita­nje poe­zije. Uz naja­vljene pesnike (izo­stala tro­jica, jedan naj­vi­šom silom), puštani su ton­ski zapisi sa gla­so­vima Vili­jema Batlera Jejtsa, Ezre Paunda i Tomasa Stirnsa Eli­ota. Kako su ti ljudi čitali svoju poe­ziju! Jejts kao vrač, Paund kao pro­rok, a Eliot kao naj­i­stan­ča­niji esteta.

Dru­štvo knji­žev­nika Voj­vo­dine je obja­vilo ovim povo­dom i seriju raz­gled­nica sa ruko­pi­sima pesama (po jedna pesma sva­kog od uče­snika pro­grama). Dele­ga­cija DKV je, takođe, pose­tila grob knji­žev­nika Voji­slava Despo­tova (1950–2000) i polo­žila cveće. Duga je priča, zašto baš Despo­tov, ali ima smi­sla: čovek koji je pri­pa­dao samo sebi i svom stvaralaštvu.

Kako je sve to izgle­dalo? Moram da pri­znam da sam bio skep­ti­čan: ulična vreva tačno u podne, bučan sao­bra­ćaj — ali, sre­ćom, zvuci grada nisu pri­gu­šili gla­sove poe­zije. Istina, seo sam tačno ispred jed­nog veli­kog zvuč­nika, i otuda sve čuo veoma gla­sno; ali čulo se i iz dru­gih uglova. Pro­la­znici su zasta­jali, začu­đeni, zain­te­re­so­vani, neki i malo posta­jali, odslu­šali pesmu-dve (neki i ceo jed­no­ča­sovni pro­gram)… Deljena je „Zlatna greda“, jedini bes­platni knji­ževni list, nešto se doga­đalo, nešto se menjalo. Makar i na taj jedan sat, makar i samo na taj dan.