Šta je vredno znati?

Infor­ma­cije nikada ranije nisu bile dostup­nije nego danas. Ali oda­tle ne smemo da zaklju­čimo da danas znamo više nego ikada ranije.

Čak bi se moglo argu­men­ti­sati u pri­log tezi da kva­li­tet zna­nja opada sa pora­stom dostup­nih infor­ma­cija, pošto je resurs potre­ban za obradu tih infor­ma­cija — vreme — ogra­ni­čen resurs. (Kad kažem obradu, ne mislim na kori­šće­nje raču­nara, već čove­ko­vog mozga.)

Jer, prvo, da bi infor­ma­cija postala zna­nje, ona se mora pre­ra­diti i dove­sti u sklad (ili u sukob!) sa celi­nom onoga što se već zna. To postaje sve teže, a sve veća područja zna­nja postaju isklju­čivi posed usko spe­ci­ja­li­zo­va­nih grupa struč­njaka (zajed­nica eksperata).

Drugo, infor­ma­cije često upu­ćuju na tre­nutna sta­nja pro­cesa koji se menjaju. Usva­ja­jući neku infor­ma­ciju mi sazna­jemo jedno već pro­šlo sta­nje nekog pro­cesa, a ne nje­govo sada­šnje sta­nje. Nije dovoljno imati pri­stup infor­ma­ci­jama, već uvek aktu­el­nim informacijama.

Treće, i samo zna­nje (ili, bolje: „zna­nje“) koje nije moguće dove­sti u vezu sa celi­nom život­nih odnosa poje­dinca i/ili nje­gove grupe, ostaje pri­vidno, suvo­parno zna­nje. Nije dovoljno samo da znamo, već i da znamo šta je vredno znati.

Pri­mera ima bez­broj, a evo jed­nog kojim zaba­vljam svoje stu­dente. U sta­ri­jim enci­klo­pe­di­jama i udžbe­ni­cima može se naći poda­tak da je Bel­gija među naj­zna­čaj­ni­jim pro­i­zvo­đa­čima uglja u Evropi. Među­tim, posled­nji rud­nik uglja u ovoj zemlji zatvo­ren je 1992. Danas je naj­veći evrop­ski pro­i­zvo­đač uglja Polj­ska. Koje još infor­ma­cije u vezi sa tim su nam potrebne, sem ako nismo geo­log ili trgo­vac ugljem? Obim godi­šnje pro­i­zvod­nje? Struk­tura pro­i­zvod­nje? — Potreb­nije od toga jeste da znamo da je pro­i­zvod­nja uglja čini­lac koji pospe­šuje indu­strij­sku pro­i­zvod­nju, ali i to da indu­strij­ska pro­i­zvod­nja u dana­šnjem svetu nije više jedini, a vero­vatno ni glavni, čini­lac razvoja.