Saša Radojčić
Najbolji odgovor na ovo kratko pitanje bio bi takođe kratak: sve. Ali ono što sam zapravo hteo da pitam ne odnosi se na katastarske knjige, tonske i video zapise narodnih običaja niti na kolekcije pečata, grbova i diploma, nego na digitalizaciju časopisa. Šta digitalizovati — nova izdanja ili i nova i stara godišta, određene oblasti, aktivne časopise ili i one koji su prestali da izlaze? I na ovako prošireno pitanje možemo da odgovorimo kratko: sve, ali otvaraju se i dodatna pitanja. Kojim redom digitalizovati — šta je preča potreba, a šta može da čeka, na koji način digitalizovati (npr. da li samo kao sliku odštampane strane ili kao tekst), kako obrađivati digitalne zapise, najzad, ili na prvom mestu, zašto digitalizovati?
Nesporno je da postojanje digitalnih časopisnih arhiva unapređuje profesionalni (pa time i lični) život svakog ko se bavi određenom naukom ili oblašću ljudskog znanja. Iz sopstvenog iskustva mogu da posvedočim koliko mnogo je značilo kada su postali dostupni prvi od servisa koji su danas u standardnoj ponudi KoBSONa: prve svih EBSCO, kome smo isprva pristupali zaobilazno, pa onda prodisali punim plućima zahvaljujući jednom pilot projektu Istraživačke stanice Petnica, pa preko jedinstvenog eIFL/Serbia naloga, sve do današnje situacije, kada u finansiranju servisa KoBSONa učestvuje Ministarstvo nauke.
Časopisi u EBSCO bazama digitalizovani su od određenog godišta nadalje, a izdavači najčešće postavljaju tzv. embargo-period, koji iznosi tri, šest ili dvanaest meseci, koliko treba da prođe od pojavljivanja štampanog izdanja pre nego što postanu dostupni u digitalnom obliku. Naravno, ima i časopisa bez embargo perioda. Takav model je veoma pogodan za baze komercijalnih izdavača. Razlozi zbog koji su časopisne baze u Srbiji (a ima smisla govoriti o dve takve baze — o Komunikaciji, koja u poslednje vreme stagnira u razvoju, i o CEONovom SocioFaktu) limitirane na novija godišta, međutim, nisu u prvom redu ekonomske, već organizacione prirode. Izdavači srpskih naučnih časopisa na njima ne ostvaruju profit, i stoga se taj faktor ne pojavljuje kao ograničavajući. Digitalizacija starijih godišta zahteva određene resurse (opremu, ljude, vreme); pitanje je u kojoj meri bi ishodi (digitalizovana godišta časopisa, da se ograničimo samo na humanistiku i društvene nauke) opravdali ulaganja tih resursa.
Jer, prvo, rezultati zastarevaju, pojavljuju se novi problemi, nova istraživanja, nove teorije ili nove interpretacije. Drugo, ovdašnja humanistička i društvena nauka je bila (i u izvesnoj meri i danas jeste) obeležena ideološkim interesima, i dobar deo članaka iz časopisa u ovim oblastima do neupotrebljivosti je garniran ideologijom. Treće, čak i ako prva dva razloga uzmemo kao očekivana i nezalečiva ograničenja, ostaje pitanje: a kome to zaista treba, odnosno da li je onom malom broju istraživača koji bi bili zainteresovani za časopisnu produkciju pre, recimo, 1990, možda jednostavnije (a naučnoj zajednici manje skupo) da je koriste u tradicionalnoj, papirnoj formi.
Doduše, neka istraživanja bi se mnogo lakše obavila kada bi postojale digitalne arhive. Na primer, književna i umetnička kritika i istorija, pa i filozofija i društvena teorija, mogla bi da bude obogaćena radovima koji bi se bavili analizom razvoja dominantnih koncepata, i koji bi se u tehničkom pogledu oslonili na digitalizovane tekstove iz kojih bi izvlačili podatke o frekventnosti termina, citiranim delima ili autorima. Jedan od petnaest tematskih okvira koje u okviru osnovnih istraživanja u naukama o jeziku i književnosti podržava Ministarstvo nauke, naslovljen je kao „Smenjivanje poetičkih modela u razvoju srpske književnosti“. Radovi o smenjivanju terminoloških dominanti sasvim dobro bi se uklopili u taj okvir. Ali kako? Za jednog istraživača, čak i za manju grupu istraživača, najveći problem bio bi da dođu do digitalizovane građe koju će potom analizirati. Možda jednog dana.
Šta, dakle, digitalizovati? Pa, sve; ali uz jasno određenje prioriteta i tehničkog i organizacionog modela. Biblioteke? Da, možda najpre kao dugoročni projekat biblioteka, uz pomoć, kao što je danas, projekata vladinih i nevladinih centara i organizacija.
Moja iskustva s Google Books (a dijelom i s komercijalnim servisima kao sto su JSTOR i Project Muse) pokazuju da je vrlo korisno digitalizirati starija godista casopisa, pogotovo u humanistickim znanostima. Cetiri su razloga: prvo, u malim strukama malih kultura dogodi se da se „otkriva topla voda“ (vidimo nesto sto je vec netko vidio); drugo, „stari“ su (recimo, poput Jireceka o Dubrovniku) u onome sto su radili bili puno temeljitiji od nas — ali cesto nisu radili indekse ni registre (osobito za casopise, „Arhive“, „Radove“ i slicne publikacije); trece, u pretrazivanjima digitaliziranih baza cesto iskrsne neocekivan podatak iz sasvim cetvrte struke (npr. trazimo nesto iz knjizevnosti, a nadjemo u tekstu o povijesti umjetnosti). Cetvrto, stare publikacije cesto su vrlo tesko dostupne (ne mogu se posuditi, cak ni fotokopirati, ili fale kljucni brojevi, ili su publikacije opskurne — lokalni zbornici, izvjesca gimnazija — etc.)
U svakom slucaju, problem je vrlo zanimljiv i zanimljivo formuliran. Nazalost (za mene), zagrebacka Nacionalna i sveucilisna knjiznica digitalizacijom se bavi vrlo malo (usp. http://www.nsk.hr/DigitalLib2c.aspx?id=457 ), i odabrala je najlaksi put — od sadasnjosti, a za proslost cemo tek vidjeti.
Da, trebalo bi sve digitalzovati, Politika je kompletnu arhivu digitalizovala. Koristio sam JSTOR, i još neke resurse, kada pronađem linkove ostaviću ih ovde.
JSTOR je deo standardne ponude KoBSONa; licenca ne obuhvata sve časopise u bazi. Nisu mi poznati detalji, ali to je nešto sa čim se susrećem u radu. JSTOR između ostalog omogućava da se članak preuzme u tiff formatu (i potom uveze u neki OCR program). A pri tom je pretraživ i po ključnim rečima, naslovu, autoru, ali i po rečima u tekstu.
Ovo je ono što sam obećao; voleo bih da pogledate i prokomentarišete, da vidimo šta je tu vredno za konsultovati, mislim za humanističke nauke.
ProQuest.com
http://www.proquest.com
proquestiaOvaj sajt vam nudi različite baze iz tri oblasti: biznis, interdisciplinarne studije i novosti. No nama su posebno zanimljive baze vezane za interdisciplinarne studije. Po oceni većine korisnika, u ovoj sekciji je najkorisniji odeljak Dissertation and Theses Full Text. Kao što naslov kaže ovde možete preuzeti pdf datoteke magistarskih i doktorskih teza sa fakaulteta Amerike i Engleske. Takođe je moguće proučiti štampane kopije i onih disertacija koje ne postoje u elektronskom izdanju. Ako su vam potrebne, 40 dolara nije velika suma koju treba da izdvojite.
Proces pretraživanja je jednostavan, kao i pretraživanje drugih baza koje ste koristili. Pored osnovnog načina pretrage postoji i napredna pretraga koja omogućava da pretražujete po ključnim rečima iz naslova ili abstrakta itd…
Postoji i mogućnost obeležavanuja pronađenih dokumenata, što znatno olakšava posao. Obeleženi dokumenti se smeštaju u u folder My research čija se sličica i link nalaze pored. Na raspolaganju vam je i opcija da odabrane dokumente pošaljete sebi na mail. Međutim, kada je reč o ovoj opciji, postoji jedan problem: na mail dobijete abstrakt, informacije vezane za publikaciju, ali naslov, tj. knjigu koju ste stražili ne dobijete. Zašto, nismo uspeli da otkrijemo, ali se nadam da ćemo u skorijoj budućnosti imati i ovu mogućnost.
Postoje još neki tehnički nedostaci: kada skidate podatke veličine, npr. 15 MB desiće se da Vaše logovanje istekne, tako da vam preporučujemo da skidate dokument po dokument. Pored ovih tehničkih nedostataka ono što Vam ovaj servis nudi je jedinstveno.
Ebsco
http://search.epnet.com
ebscoKonzorcijum biblioteka Srbije (KOBSON) omogucava institucijama i pojedincima pristup ovom servisu.
Pri ulasku na prvu stranu potrebno je da odaberete koji pretraživač baza želite da koristite: EBSCOhost Web ili MEDLiNE (kao što ime kaže, ovo je baza podataka vazana za medicinu, tako da ćemo je zaobići). Nakon izbora servisa EBSCOhost nudi Vam se da izaberemo jednu od oblasti koju želimo da istražujemo. Baze koje su nam ponuđene da koristimo imaju kratak opis svog sadržaja.
Zadržaćemo se na opciji koja nas vodi ka bazi pod imenom Academic Search Premier. Podrazumevana opcija za pretraživanje je pretraga putem kljućnih reči. Pretraživanja možemo ograničiti samo na časopise ili određen broj godina. U naprednim opcijama nudi vam se da obaberete vrstu teksta (abstrakt, članak, bibliografija).
EBSCO nudi i koristan metod pretrage preko opcije Publications. Tu su abecednim redom sve publikacije koje su dostupne.
Inače i ovde postoji da tokom pretraživanja ubacite pronađeno u poseban folder i da klikom na sličicu tog foldera odete u meni koji nudi slanje odabranih dokumenata na e mail. Ova opcija provereno radi, pa može da bude korisna i da ubrza pretragu. Članci su dati u pdf formatu. Kada je reč o slikama situacija je povoljna; iako su malo veće (od 2 do 5 MB) čuvaju originalno formatiranje.
Journal Storge
http://uk.jstor.org
journalKao što ime kaže, ovaj servis nudi časopise. Njegova posebnost se ogleda u tome da mnoge časopise daje u celosti, od prvog broja. Tako je ovde zastupljen manji broj časopisa, ali je za razliku od drugih pretraživača gde se mahom samo mogu naći samo noviji brojevi, ovde ima i onih s početka prošlog veka, što svakako nije bez značaja.
Pored osnovnog, JSTORE nudi i napredno pretraživanje, gde je moguće da pretražujemo članke prema ključnoj reči u naslovu, imenu autora, abstraktu itd. Sve ovo unapređuje kvalitet pretrage. Takođe nudi i mogućnost pretragu po oblastima istraživanja. JSTOR u „Opcijama“ nudi mogućnosti da se odabere preuzimanje datoteka (koje su i ovde u pdf formatu) slabijeg kvaliteta za one koji ne nameravaju da ih štampaju. To je posebno važno za one koji imaju slabiju internet konekciju.
Questia
http:/www.questia.com
questiaQuestia je najveća online baza knjiga. Iako sadrži veliki broj časopisa, knjige su ono što ovu bazu izdvaja od drugih. Na njoj se može pronaći preko 50 000 naslova. Pretraživanje se vrši preko ključnih reči, ali postoje i napredne opcije za pretragu po imenu autora, naslovu dela, godini izdanja, izdavaču itd.
Odabrana knjiga se otvara u posebnom prozoru. Questia ne daje mogućnost preuzimanje cele knjige, nego je predviđeno da se ona čita online ili da se određena strana odštampa. Uslovi korišćenja ne zabranjuju da se strana (strana po strana, i eto je čitava knjiga) kopira a potom „zalepi“ u Word. Takvim postupkom korisnik može da sačuva čitavu knjigu na svom hard disku, ali za to je potrebno vreme.
Pretraživanje omogućava i pronalaženje knjiga za koje niste ni znali da se bave tematikom za koju se interesujete, što je dodatna prednost. Questia, takođe, ispod svake strane nudi i kratak tekst za citiranje koji sadrži sve podatke potrebne da se nađu u referenci nekog naučnog rada.
Od pomoći može da bude i podela knjiga prema temama. Ova opcija još uvek nije u dovoljnoj meri razrađena. Jednostavo rečeno, Questia pod svaku temu stavlja određeni broj referenci, ne sve koje se te teme tiču.
Kao značajan nedostatak Questie smatramo činjenicu da se u tekstu relativno često pojavljuju greške, naročito kada su u pitanju reči na grčkom ili nekom drugom jeziku koji ne koristi latinski alfabet. Ilustracije, ali i delovi rečenica na stranim jezicima često su dati u slikama koje nisu integrisane u tekst, nego se otvaraju u posebnom prozoru, što znatno otežava rad. Međutim, kod knjiga koje su „čisto slovne“ i koje koriste samo engleski jezik, problema ove vrste nema. Ponekad se, doduše, dogodi da je paginacija pobrkana, pa je tada skoro nemoguće pročitati knjigu. Ovakve greške su retkost.
Net Library
http:/www.netlibrary.net
netlibraryNet library je još jedna baza koja vam nudi online knjige kao i Questia, ali u poređenju sa Questijom ona zaostaje po više kriterikjuma. Pretraživanje je lošije — dobićete gomilu rezultata koji nikako ne odgovaraju onome što ste tražili. Najkrupija zamerka ovom servisu je potpuno ograničenje preuzimanja knjiga. Ne samo što se otvaraju stranu po stranu, nego je i kopiranje strane gotovo onemogućeo. Ne i sasvim — skript ne dozvoljava selektovanje čitave strane, ali svaku stranu možete kopirati u tri navrata.
No, ovde se može pronaći ponešto čega na Questiji nema. Ako je knjiga koju ste pronašli zaista ono što vam treba, vredelo se pomučiti.
Springer Link
http://www.springerlink.com
springlinkSpringer Link je još jedan servis koji nudi veliki broj naučnih časopisa. Način pretrage mu je sličan kao kod Ebsca. Postoji mogućnost osnovne i napredne pretrage, kao i prelistavanje časopisa po broju i sadržaju. Odabrani dokumenti se preuzimaju u pdf formatu. Kao i drugi, i ovaj servis se potrudio da ponudi korisnicima i sadržaje koji se ne mogu naći na drugim mestima. Vredni tragači za dobrim naučnim štivima neće propustiti da ispitaju potencijale ovog servisa.
Ova vijest o „Politici“ me jako zainteresirala. Stvar odlično izgleda, krasan dizajn, praktično, prihvatljive brzine (i cijene!). Samo je „manji kvalitet slike“ apsolutno neupotrebljiv, jedva mogu pročitati naslove. Veća kvaliteta je OK. Jedna nejasnost — slike se ne pojavljuju same, nego moram prvo kliknuti na ikonu dokumenta / stranice; to može malo zbuniti. Zna li netko koliko dugo postoji ovaj projekt?
Ako mislimo na istu arhivu, Politikina digitalna arhiva (1904–1941) postavljena je, u sklopu <a onclick=„javascript:pageTracker._trackPageview(‚/outgoing/www.digital.nbs.bg.ac.yu/scc/index.php rel=‘);“ href=„http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/scc/index.php rel=„nofollow“>Digitalne Narodne biblioteke Srbije, negde polovinom januara 2007. Jedan deo je dostupan u zgradi NBS, a planira se da do kraja 2007. svi brojevi budu digitalizovani i dostupni u čitaonicama NBS. Čitljivost je zaista sporna.
Mislim na zbirku kojoj se pristupa preko stranice http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/; ondje se otvara Javascript s browserom za citanje. Cini mi se da su sva godista 1904–1941 dostupna i preko interneta, a ne samo u citaonicama (mada nisam sistematski provjeravao).
Da, to je ta zbirka. Ono „jedan deo“ odnosilo se na posleratna godišta.