Saša Radojčić
Radio sam i teže i besmislenije stvari u životu, ali ne sećam se bizarnije. Sud me je angažovao kao veštaka u sporu u kojem jedna pesnikinja tuži drugu zbog — plagijata!
Stvar nije baš jednostavna: radi se, konkretno, o preuzimanju nekoliko fragmenata nejednake dužine (najmanje 3–4 cela stiha). Nesporno je, dakle, da je reč o (doslovnom) korišćenju tuđeg teksta, ali pitanje je da li se slučaj može podvesti pod situacije u kojima je takvo korišćenje legitimno.
Mogu da zamislim tri tipa takvih situacija: 1. tuđi tekst (citat ili parafraza) kao autoritet kojim se podržava sopstveni tekst, 2. tuđi tekst (opet citat ili parafraza), kao meta kritičko-ironijskog zahvata, 3. tuđi tekst u sklopu neke varijante montažnog postupka.
Prva i druga mogućnost otpadaju jer osnovni tekst nije autoritet, niti se sa njim polemiše; treća mogućnost bi dolazila u obzir samo ukoliko bi se moglo dokazati da su na sličan način upotrebljeni i neki drugi tekstovi. Takođe, za takav jedan zahtev bilo bi potrebno malo više poetičke samosvesti nego što je u ovom sporu u igri, na obe strane.
Zapravo, mogu da pretpostavim šta se najverovatnije dogodilo. Pesnikinja B je čitala knjigu pesnikinje A i zapisivala neke stihove koji su na nju ostavili utisak. Prošlo je neko vreme, ona je našla te stihove među svojim beleškama, nije se više sećala da ih je zapisala kao citate, već je pomislila da ih je sama smislila i — eto… Samo, pitanje je da li to, iako je vrlo verovatno, mogu da stavim u svoj izveštaj. Jer ne radi se o književno-kritičkoj ili teorijskoj verovatnoći, nego o psihološkoj.
A ima i ono: pozajmica iz jednog teksta = plagijat; iz dva teksta = esej; iz tri = kompilacija; iz četiri = disertacija.
(Ilustracija pozajmljena sa: www.armel-gaulme.com/artblog.)
8 Responses to Poezija na sudu
Ostavite odgovor
Twitter
-
Vojislav Karanović na Salonu knjiga: t.co/9vKb21Oc Time ago 80 Days via Tweet Button
Follow @sholastik on twitter.
-
Predmet je svakako zanimljiv i pitanje je kakva bi kazna bila primerena tuženoj, u slučaju da se sve to pokaže tačnim?
Finansijska odšteta svakako ne, jer još nisam upoznao pesnika koji je napravio nekakve pare prodaje svojih knjiga.
Zaplena i uništenje tiraža? Ha!
Možda bi javno izvinjenje bilo ono pravo, jer u svemu tome je verovatno najviše stradao lični ponos prepisane pesnikinje.
Uvrnuto. Srećno.
Da je naš pravni sistem sličan anglosaksonskom, mogao bih da zamislim čitav niz primerenih kazni (i „kazni“). Nisam, međutim, upoznat sa sadržajem zahteva za odštetu, ako je tužiteljka uopšte postavila ikakav zahtev. Cela stvar je više za anegdotu nego za sud.
Postoji i primer novijeg datuma u našoj književnoj kaljuzi kada je polupismeni pesnik lokalnog formata, patriotskog tona i sumnjivih moralnih načela tužio kritičara zbog negativne književne kritike. Međutim, čemu sve to? Na takve pozive se ne odaziva na raočišta. To je stvar ideološkog i književnog uverenja! Zašto bih ja išao na sud da objašnjavam nekom svoje stavove i umetničke postupke, jel te, ili zašto bi neko tu bilo šta kome šta objašnjavao?
Neka tužiteljka napiše knjigu u odbranu svog umetničkog integriteta i neka književna javnost sudi ako smatra da je to važno i smisleno, a ne da se tužaka kao dete.
Dotična autorka je imala svojih razloga za tužbu… na kraju će tužiteljka dobiti izvinjenje, a oštećena strana će biti Saša, jer je stavljen u situaciju da se bavi besmislenim stvarima…
Ovo pitanje povlači još mnoga, ali nije ni mesto ni trenutak…
Ah, ne, ni u kom slučaju neću biti oštećena strana. U najmanju ruku imaću prigodnu temu za književne sedeljke. Luđe priče srećemo u stvarnom životu nego u fikciji.
Odličan tekst i komentari, a stvar pomalo bizarna, priznajem
Najviše mi se dopada ova definicija disertacije
A stvarnost je stvarno davno nad*ebala fikciju.
Mada, mislim da je cijenjeni veštak isuviše blagonaklon
Pa ko to ne može prepoznati šta je sam napisao, jedino ako piše brzinom prelijevanja čokolade na bjelance Macmaloa u Crvenki.
Meni ova tužena i nije neki problem, više me zanima ko je luđakinja koja tuži.
a ona za stih.
Mene tata razbaštinio, nisam ništa naslijedila pa ne idem na sud, ne bih ni da mi dnevnice plaćaju
Cicije
boze dragi !
Coooool!
prosto se pogodilo da su napisali isti spoj reci.
Zivo me zanima kako glase ti stihovi.
Nasla sam jednom, cini mi se kod nekog ruskog pesnika,
sintagmu “igra nerava“ tako nesto, i istu tu sintagmu kod
jednog naseg, relativno mladjeg..
Nije ukrao
Zato je super cuti o kakvim stihovima se radi!
Bizarno da, to sigurno!
Tuzbe u knjizevnoj bransi?? Smesno.
kako se završilo?