Moderni & antiqui

Nago­mi­lano nepo­trebno zna­nje voli da se pri­ka­zuje kao eru­di­cija. Kao recimo u mom slu­čaju, u ovom primeru.

Skri­veni citat sa Guglo­vog Aka­de­mika (Goo­gle Scho­lar) glasi: „sta­nite na ramena veli­kana“. Meta­foru moder­nih kao patu­ljaka koji sede na rame­nima divova prvi je upo­tre­bio Ber­nar od Šartra (Ber­nard de Char­tres, kraj XI i poče­tak XII veka). Tako H. R. Jaus u jed­nom ogledu o tra­di­ciji i sve­sti o modernosti.

Zna­nje o tome ko je prvi upo­tre­bio meta­foru ne pri­bli­žava nas razu­me­va­nju meta­fore. To je pra­zno, sit­ni­čar­sko znanje.

Obra­zo­va­nje kroz koje smo pro­šli je puno takvih pri­mera. Znamo ko je for­mu­li­sao ovu ili onu teo­riju, ali ne možemo da je upo­re­dimo sa dru­gim srod­nim ili kon­ku­rent­skim teo­ri­jama. Učimo sija­set hemij­skih for­mula, učimo o građi i obli­cima listova, o reljefu dale­kih zema­lja — a da nemamo nika­kvog isku­stva ni sa tim zemljama, ni sa tim bilj­kama, ni sa tim jedinjenjima.

Znamo a ne znamo. Ne možemo da se sna­đemo u računu za struju. Pismeni, a ne umemo da ispu­nimo obra­zac u opštini.