Saša Radojčić
Zahvaljujući Walkeru, upućujem na rezultate jednog istraživanja tržišta knjiga i čitalačkih navika, koje je naručila Narodna biblioteka Srbije. Rezultati obuhvataju podatke dobijene kvantitativnim istraživanjem tržišta knjiga, knjižara, izdavačkih kuća i biblioteka, kao i jedan segment koji prikazuje nalaze kvalitativnog istraživanja čitalačkih navika Beograđana (koji nije vredan posebne pažnje). Nigde, međutim, u rezultatima istraživanja nema one famozne brojke — da navodno samo 4% mladih čita! Tražimo dalje…
A kad kažeš „navodno 4%“, da li to znači da sumnjaš u navedenu cifru zato što nisi naišao na izvor te vesti, ili i zato što ti cifra deluje nemoguće?
Oboje. Prvo zbog profesionalne deformacije, drugo jer mi stvarno deluje nemoguće.
Meni isto deluje jako mali procenat, možda jer se krećem u krugovima ljudi koji čitaju, a i ako nisu pre, uspeo sam da ih zainteresujem procenjujući šta bi im moglo biti interesantno. Mada, sa druge strane, kad pogledam koliko ljudi poznajem ovako kojima je najvažnija stvar da se dobro napiju i zezaju… rekao bih da je procenat realan. A onda se setim da čak i neki od njih vole dobru knjigu kad su trezni…
Hm.. U prvi sam mah hteo da vas pitam da li smatrate procenat malim ili velikim, pošto meni deluje savršeno uverljivo. Bojim se da, usled kretanja u krugovima bliskim pisanoj reči, imate malo subjektivnu sliku. Ja sam iz druge branše i znam da je i među „tehničkom inteligencijom“ taj procenat jadan, a kamo li među „običnim svetom“.
A o „stručnosti“ našeg mejnstrim — novinarstva ne vredi trošiti reči, toliko toga je već napisano po forumima.