Saša Radojčić
Krajem februara 2007. naš najstariji dnevni list još jednom je pokazao da nije samo medij, već i ustanova od znatnog društvenog značaja. Uz sve primedbe koje se mogu postaviti na njegovu unekoliko konzervativnu uređivačku politiku, iz ovog lista dolaze inicijative važne za kulturu u celini (npr. nagrada za likovnu umetnost, za dečju književnost, itd). To važi i za novu rubriku Jezički prozor, u kojoj će članovi „Politikinog“ Jezičkog saveta komentarisati jezičke nedoumice i odgovarati na pitanja i komentare čitalaca. Jezički prozor se objavljuje i u štampanom izdanju i na internetu, a internet verzija je zanimljivija zbog mogućnosti komentarisanja.
Videla sam, još rano jutros tvoj tekst. Egon Fekete je svojevremeno radio nešto slično, ne znam u čemu je razlika, možda to što se sve to može naći i na internetu?
Mi smo kod mene imali jednu raspravu, u uskom, doduše, ali vatrenom krugu, o tome kako nema ništa korisno u smislu pravopisa i jezičkih normi srpskog jezika online.
http://www.mooshema.com/2007/03/13/kako-nam-samo-zavrcu-mozak-ja-mislim-sistematski/ Ne znam da li si video tamo link na Jezičnog savjetnika, čoveka koji ima blog o hrvatskom jeziku. Veoma dobro i korisno. Jedina primedba koja se njemu može dati je što je sve nepregledno, teme su manje-više ad hoc, tako da ne vidim kako bi neko mogao da se informiše u kontinuitetu.
Ali, da nama nedostaje nešto takvo, to ne nesporno (ili neopsorno?)
Da, Jezični savjetnik nema pandana na srpskoj strani. Postoji blog Posetilac, ali to (još) nije to.
Nesistematičnost Savjetnika (meni) nije problem, navikao sam se na to prateći Duden-Newsletter, a verujem da ni oni nisu izmislili rupu na saksiji…
E, pa hvala za link. Čudi me da nikada nisam nabasala tamo. Već sam mislila da sam locirala sve blogove koji bi mogli da me zanimaju
Poštovalje Saša i ovaj cjenjeni skup ovdje. Prvo da se zahvalim Saši sto je ostavio komentar na mome blogu pa sam uspio da dođem ovdje.
Zarovio sam se u štivo na ovom blogu, ali prateći ovu diskusiju i temu na ovom članku ne mogu a da se ne pridružim diskusiji.
Govorim potpuno subjektivno, ko prati moj blog ubrzo će da vidi da ne koristim uopste šđžćč, poćinjem doduše, i pravim masu pravopisnih greški. Istina je da sam u poslednjih 10 godina mnogo uznapredovao u engleskom pravopisu i gramatici a srpski paravopis je još uvijek na nivou osnovne škole dobro iskvaren malo mojim tvrdim uhom a malo „mahalom“ u kojoj sam odrastao tako da kad hoću da napišem ljudski pitam se da nije ljutski možda a o č i ć da ne govorim.
Zašto sam uznapredovao u engleskom jeziku od skoro potpunog indijanca do osobe koja može vrlo dobro da funkcioniše i ne vidi se iz avoina da sam stranac a u srpskom jeziku mnogo manje iako živim i radim u srpskom govornom području?
Citirao bih Tatjanu „Egon Fekete je svojevremeno radio nešto slično, ne znam u čemu je razlika, možda to što se sve to može naći i na internetu?“. Eto dodao bih da je to ogromna razlika. Ako ovo što sada pišem nekim slučajem dođe do ušiju nekog od naših intelektualaca želim da skrenem pažnju na ogromni značaj Interneta.
Srbija, BiH, Hrvatska i inaće zemlje iz regije „izlaze online“ i već milioni pitanja mjesećno naših ljudi se upučuje Google-u. Ilistracije radi cijela planeta napravi 2,6 milijardi upita. Kome su upučivana ta-takva pitanja prije Interneta i Google? Kad ste dakle htjeli nešro da saznate otvarali bi svoje knjige na policama i pitali uzak krug od do 150 ljudi u svojoj društvenoj mreži. Djelom informacija je servirana u jednosmjernom pravcu kroz novine i TV program.
Dakle jedna prosta stvar, nešto me interesuje, pitam braču ili sestre, vršnjake, roditelje, učitelja, pogledam u knjigama, eniciklopedijama ako imam dostupa, biblioteci, pitam za stručni savjet… ovaj niz je poredan po prioritetu kojim se postupalo barem kod djece. Sada se pojavljuje Internet negdje između vršnjaka i roditelja. I konačno pitanje „Šta se u stvari može naći na Internetu na srpskom jeziku?“
Zanemaruju se bitne stvari http://www.wikpedia.org na engleskom jeziku ima 1,6 miliona dokumenata i rast sadržaja je eksponencijalan a kavalitet sve bolji da ga mnogi upoređuju sa Britanica a neki odavno smatraju Wikipediju „boljom“ eniciklopedijom od Britanike. Ne samo wikipedija, iako je vrlo ilustrativan primjer, tako cio korpus dokumenata na Internetu.
Eto zato je bitno da naša intelektualna elita se napregne i masovno objavljuje sve na Internetu. Mijenja se način života drastično, znanje u tehničkim oblastima se udvostručuje svako 2 godine. Naša djeca, koja sada polaze u školu, se školuju za poslove koji još uvijek ne postoje. Živimo u vremenima eksponencijalnog rasta znanja odnosno njegove upotrebe i zato je bitno da što prije prihvatimo ovu paradigmu. Eto mislim da je ovo odgovor na pitanje „ne znam u čemu je razlika, možda to što se sve to može naći i na internetu?“
Zorane, nisam se žalila. Ali na netu je i Klajn. Lično, osećam potrebu (koja je usmerena na opšte dobro i daleko dalje od ličnog jer oko sebe uvek imam gomilu priručne literature) da postoji nešto sistematično, što možeš da konsultuješ istog trenutka kada ti se ukaže potreba. Eto.
A sada ja idem do tebe.
A, Saša, izvinjavam se što nisam persirala. Nekako sam po automatizmu internet-komunikacije prešla na ti.
ali, nisam mogla da ostavim komentar, iako mi je prepoznata adresa: Greška: Ne možete dodati komentar kao Tatjana. Morate biti logirani kao Tatjana.
Ne znam zbog čega je WP prijavio grešku. U podešavanjima nisam stavio nikakva posebna ograničenja.
Ali da se osvrnem na ono što piše Zoran. Šta je — odnosno, šta bi mogao da bude — internet shvatio sam jednog proleća pre nekoliko godina, čitajući jednu strašno debelu i učenu knjigu sa bezbroj fusnota. (Priznajem, obožavam fusnote! One su moj omiljeni vodič kroz literaturu.) Nailazio sam među tim fusnotama na upućivanja na tekstove i knjige koje, činilo mi se, neizostavno i smesta treba da konsultujem. A nisam to mogao. Nisu mi bili pri ruci. Nisam mogao čak ni da odem do neke bolje biblioteke. Tada sam razumeo: to što sada ne mogu, jednoga dana će omogućiti razvoj interneta. Sve će biti dostupno. Svaki tekst će biti referenca iz fusnote nekog drugog teksta. Borhesova biblioteka će postati svet, tako što će se svet pretvoriti u biblioteku.
To verovatno neću doživeti. Ali sam uveren da nije pusta fantazija.
Sasha mi zivimo u u vremenu eksponecijalnog rasta. Rvo sad cu da podjelim jedan link na video prezentaciju:
http://www.glumbert.com/media/shift
Samo da se ogradim, istina je da je prezentacija dosta senzacionalisticka i mozda neke projekcije i nisu OK ali sta ako se desi samo 2% od onoga sto se prica?
Lep potez Politike.
Krajnje je vreme da se pojavi jedan sistematičan sajt posvećen srpskom pravopisu — nešto poput Klajnovog Rečnika nedoumica, samo prilagođeno za veb.
Ja sam, evo, raspoložen da uložim deo svog programerskog vremena u razvoj takvog sajta.