Impakt faktor domaćih časopisa

Podaci o citi­ra­no­sti i impakt fak­toru doma­ćih časo­pisa na sajtu Cen­tra za eva­lu­a­ciju u obra­zo­va­nju i nauci obu­hva­taju tri godine (2002–2004), a obra­đeni su 2005. U nedo­statku novi­jih pre­gleda, i ovaj je veoma dragocen.

Pita­nje citi­ra­no­sti biće veoma važno u nared­nom peri­odu, pošto će ti podaci biti kori­šćeni i pri­li­kom akre­di­ta­cije nauč­nih i viso­ko­škol­skih usta­nova, i pri­li­kom oce­nji­va­nja ispu­nje­no­sti kri­te­ri­juma za napre­do­va­nje nauč­nih rad­nika. Srp­ski nauč­nici, posebno oni iz obla­sti dru­štve­nih i huma­ni­stič­kih nauka, poslo­vično su hen­di­ke­pi­rani u pogledu moguć­no­sti obja­vlji­va­nja i šansi da budu citi­rani. Oni jed­no­stavno dele sud­binu „nauke sa peri­fe­rije“. Zahva­lju­jući radu ljudi oko CEON-a i posebno pro­fe­sora Pera Šipke, uspo­sta­vljeni su naci­o­nalni citatni indeksi. Naravno, posebno pita­nje je koliko Mini­star­stvo nauke pri­li­kom oce­nji­va­nja svo­jih pro­je­kata i odlu­či­va­nja o finan­si­ra­nju publi­ka­cija uva­žava ove para­me­tre.

Kori­sne adrese: SCIn­deks i Soci­o­Fakt.