Glagol intimnosti Dragana Radovančevića

Juče (20. aprila) uče­stvo­vao, uz Divnu Vuk­sa­no­vić, Petre Krdua i Nenada Dako­vića, u raz­go­voru o knjizi pesama „Gla­gol intim­no­sti“ Dra­gana Rado­van­če­vića. Rado­van­če­vić (1979) je jedan od pred­vod­nika novog pesnič­kog talasa u srp­skoj knji­žev­no­sti, pesnik možda bolje pri­hva­ćen u među­na­rod­nim nego doma­ćim kru­go­vima, poe­zija mu je izra­zito filo­zo­fična, obraća se uni­ver­zal­nim pro­ble­mima, uni­ver­zal­nom simbolikom.

Divna Vuk­sa­no­vić je govo­rila o „ponor­no­sti“ ove poe­zije, isku­ša­va­nju niče­an­ske figure ponora kao ništa­vila, ja o dija­lo­gič­no­sti pesama i nji­ho­voj žudnji za Dru­gim, a sagla­sili smo se da Rado­van­če­vić svoju pozi­ciju na pesnič­koj sceni gradi kao sve­sni anti­pod domi­nant­nom veri­zmu savre­me­nog srp­skog pesni­štva.