Saša Radojčić
Kultnu knjigu ogleda Ernsta Jingera o drogama i opijenosti trebalo bi da uskoro objavi čačanski „Gradac“. Dodir sa opijatima i posledice tog dodira Jinger posmatra kao antropološke konstante. Ako se za knjigu izuzetne stilske razuđenosti uopšte može reći da ima „glavnu tezu“, onda bi za taj status konkurisao sledeći stav: droge i opijenost čoveka približavaju onostranom. To su ključevi. Ernst Jinger nije autor koji o ovim pitanjima samo misli; u „Približavanjima“ je opisivao svoja iskustva sa različitim sredstvima za izazivanje opijenosti — od vina i piva, do pionirskog eksperimentisanja sa LSD-om.
Hoće li davati neki uzorak droge uz knjigu
?
S obzirom na to da je izdavač iz Čačka, gde šljiva raste samoniklo, moglo bi se očekivati da promocija bude zalivana destilatima. Uzgred, u Jingerovoj knjizi nema mnogo reči o destilovanim pićima (rakije, votka, konjak, viski, rum…) i posledicama njihovom konzumiranja. Tehnologija tih opijata mogla bi se izvoditi iz alhemisjkih postupaka — u svakom slučaju to su pića novijeg datuma u poređenju sa drevnim pivom i vinom.