Društvene mreže za naučnike

Ne morate biti cyber-entuzijasta da biste pože­leli da se uklju­čite u online dru­štvene mreže; pri­su­stvo na njima je danas nešto što se tako­reći pod­ra­zu­meva. Svi su već tamo. Kori­sne stvari (doduše i mnogo neko­ri­snih) sazna­jemo preko Twit­tera, Face­book je za raz­bi­brigu, a Lin­ke­dIn za šire­nje pro­fe­si­o­nal­nih veza. Pored ovih, postoje i brojne spe­ci­ja­li­zo­vane dru­štvene mreže, za umet­nike i šahi­ste, bašto­vane i kolek­ci­o­nare, bro­kere i koc­kare, zalju­bljene i one koji traže lju­bav, pa čak i mreže name­njene pove­zi­va­nju istra­ži­vača i nauč­nika. U ovom tek­stu ću ukratko pri­ka­zati tri takve mreže.

Rese­arch­Gate, Men­de­ley i Academia.edu imaju jednu zajed­ničku namenu — pove­zi­va­nje sa oso­bama sa kojima delite istra­ži­vačka inte­re­so­va­nja — ali i niz spe­ci­fič­no­sti, od kojih na kraju zavisi hoćete li ih i u kojoj meri kori­stiti. Bez obzira na to kojom nauč­nom obla­šću se bavite, neop­hodno je da ste upu­ćeni u novo­sti u užoj struci, a u to spa­daju infor­ma­cije o novim knji­gama i član­cima, temat­skim sku­po­vima i kon­fe­ren­ci­jama, kao i o lju­dima koji u toj obla­sti istra­žuju. Naučna zajed­nica u Srbiji ras­po­laže KoB­SO­No­vim ser­vi­sima, čiju vred­nost zna da ceni svako ko ih je bar jed­nom kori­stio. Ali to nije sve što je potrebno, potre­ban je i uvid u zbi­va­nja „u toku“ — i upravo tu je mesto za spe­ci­ja­li­zo­vane dru­štvene mreže.

Men­de­ley — Web aplikacija

Men­de­ley je u osnovi alatka za upra­vlja­nje refe­ren­cama, a moguć­nost pove­zi­va­nja sa dru­gim istra­ži­va­čima je njena dodatna funk­cija. Alatka se insta­lira kao i bilo koja druga desk­top apli­ka­cija, sa moguć­no­stima uobi­ča­je­nim za ovaj tip pro­grama, među kojima su podr­ška za veći broj for­mata bibli­o­graf­skih zapisa i citat­nih sti­lova, pre­tra­ži­va­nje nauč­nih i bibli­o­teč­kih baza, kao i inte­gri­sa­nje sa pro­gra­mima za obradu tek­sta. Tu je i PDF čitač unu­tar kojeg se mogu uno­siti oznake i bele­ške. Mre­žne moguć­no­sti, uz sarad­nju sa kole­gama, uklju­čuju i 1 GB pro­stora za čuva­nje sop­stve­nih doku­me­nata i pri­stup Men­de­le­ye­voj kolek­ciji članaka (izda­vač tvrdi da ih ima više od sto miliona).

Inter­fejs mre­žne vari­jante je pone­što kom­pli­ko­van, i u dva-tri navrata tre­balo mi je dosta vre­mena da ura­dim ono što sam želeo. Sa druge strane, desk­top apli­ka­cija je zai­sta izvan­redna, i da odra­nije ne kori­stim Citavi, Men­de­ley bi vero­vatno bio moj izbor pro­grama za upra­vlja­nje refe­ren­cama, tim pre što je bes­pla­tan. Što se tiče vred­no­sti Men­de­leya kao dru­štvene mreže, čini mi se da su ogra­ni­čene, a uosta­lom na njih ni izda­vač pro­grama nije fokusiran.

Rese­arch­Gate

Rese­arch­Gate je u pot­pu­no­sti okre­nut mre­žnoj sarad­nji. Pone­gde ga rekla­mi­raju kao „Face­book za nauč­nike“. Pogled na početnu stranu daje za pravo tom pore­đe­nju. Sre­di­šni pro­stor zau­zima pri­kaz novo­sti, u kojem se poja­vljuju sta­tusi istra­ži­vača koje pra­tite, disku­sije u temat­skim obla­stima ili gru­pama na koje ste se pri­ja­vili, ili infor­ma­cije o novim resur­sima u obla­stima koje ste odre­dili u svom profilu.

Na osnovu poda­taka une­tih u pro­fil i doda­tih sop­stve­nih publi­ka­cija, sistem će vam ponu­diti izbor osoba slič­nih inte­re­so­va­nja, a možete se i baciti u pre­tragu za njima. Broj istra­ži­vača regi­stro­va­nih na Rese­arch­Gate sistemu je veći od milion. Osim poje­di­naca, možete pre­tra­ži­vati publi­ka­cije, kon­fe­ren­cije, poslove na univerzitetima…

U obla­stima koje pra­tim, zapa­zio sam da je nivo disku­sija često ele­men­ta­ran ili čak nea­ka­dem­ski. Takođe je mali broj rele­vant­nih istra­ži­vača (posma­trano po broju publi­ka­cija koje odgo­va­raju ključ­nim rečima). Možda je u dru­gim obla­stima dru­ga­čije. Broj kori­snika sistema iz Srbije je rela­tivno velik (preko 700 iz Beo­grada, 190 iz Novog Sada, 67 iz Kra­gu­jevca…) a među njima ima i pozna­tih imena iz uni­ver­zi­tet­skih kru­gova, ali i stu­de­nata osnov­nih stu­dija. Ima smi­sla pri­ja­viti se na sistem i povre­meno pro­ve­ra­vati sta­tuse, ali bez većih očekivanja.

Academia.edu — moj izbor

Academia.edu je, kao i Rese­arch­Gate, zasno­vana na kon­ceptu pove­zi­va­nja, a na kva­li­tet tih veza naj­više utiče aktiv­nost kori­snika. Na počet­noj strani se poja­vljuju infor­ma­cije odre­đene ključ­nim rečima iz pro­fila, kao i aktiv­no­sti osoba koje se prate. Sistem ima veliku bazu tek­stova, odno­sno veza prema bazama tek­stova. Kada sam se pri­ja­vio, sistem je iz neke od tih baza povu­kao podatke o nekim mojim član­cima (i same članke u PDF for­matu!) i ponu­dio mi da ih potvr­dim kao svoje. Postoji i jed­no­stavna sta­ti­stika koja pri­ka­zuje pre­glede pro­fila i poje­di­nač­nih publi­ka­cija. Isprva je tih pre­gleda bilo malo — dok nisam ozna­čio članke ključ­nim rečima — a onda su se poja­vili i čitaoci.

Područja istra­ži­va­nja, insti­tu­cije, časo­pisi, kon­fe­ren­cije i poje­di­načni istra­ži­vači mogu se pre­tra­ži­vati, a mogu se i pre­gle­dati po hije­rar­hij­skoj struk­turi. Indi­vi­du­alni pro­fili su jasno orga­ni­zo­vani, odmah se vide podaci o insti­tu­ciji i obja­vlje­nim rado­vima, kao i ključne reči (tagovi), gene­ralni i po publi­ka­ci­jama, tako da se veoma lako utvr­đuje da li sa tom oso­bom delite istra­ži­vačka inte­re­so­va­nja. U obla­stima koje me zani­maju pro­na­šao sam neko­liko svet­ski pozna­tih imena, ne baš onih iz top-10, ali sva­kako više puta citi­ra­nih nauč­nika. Većina kori­snika su ili uni­ver­zi­tet­ski nastav­nici ili post­di­plomci. Kori­snika iz Srbije je otpri­like upola manje nego na ResearchGate.

Za ono što je meni potrebno, naj­bo­lji izbor je Academia.edu. Izve­sna lakon­ska stro­gost i jed­no­stav­nost u kori­šće­nju sistema, uz pri­su­stvo kori­snika višeg nauč­nog kva­li­teta, glavni su argu­menti za takvu ocenu. Ali, pona­vljam, možda je u nekim dru­gim obla­stima dru­ga­čije. Možda će se nekome više svi­deti živost Rese­arch­Gate zajed­nice, ili možda neko traži all-in-one reše­nje nalik na Mendeley.