Đe me nađe?

Već duže vreme, među fra­zama za pre­tra­ži­va­nje preko kojih pose­ti­oci dolaze do ovog bloga, skoro sva­kog dana se nađe i „javna kuća“. Dakako, ne pišem o toj vrsti usta­nova za odmor i razo­nodu, a posete sa pre­tra­ži­vača se u ovom slu­čaju usme­ra­vaju na bele­šku u kojoj sam se osvr­nuo na pri­mer loše prakse tzv. „jav­nog infor­ma­tiv­nog ser­visa“ — RTS. Izraz je upo­tre­bljen meta­fo­rički, ali eto, može biti shva­ćen i doslovno. Da bi neka meta­fo­rička upo­treba reči izbe­gla pri­go­vor o ste­re­o­tip­no­sti, doslovno zna­če­nje mora biti dovoljno uvre­ženo i čvrsto, a to je ovde oči­gledno slučaj.

Nešto slično, ali ne tako često, dešava se i sa rečima „cemen­ti­ra­nje“ i „beto­ni­ra­nje“, preko kojih zain­te­re­so­vani (?!) dolaze do mojih bele­ški o „Betonu“, kulturno-propagandnom podli­sku jed­nih dnev­nih novina.

U pore­đe­nju sa nave­de­nim pri­me­rima, zani­mljivo je da, iako među tek­sto­vima na blogu postoje i dva koji se odnose na knjigu „Droge i opi­je­nost“ Ern­sta Jin­gera, pre­tra­ži­vači ne usme­ra­vaju na ovaj blog posetu sa tim ključ­nim rečima. Šteta, knjiga je odlična.