Saša Radojčić
Na weblogu Tatjane Vehovec diskusija o rasističkom ispadu pevačice koja je, uz trenutke slave, svojoj zemlji donela pravo na organizaciju medijskog spektakla Eurosong. Neću o tome šta je ko rekao, niti šta o tome mislim (verujem da je iz prethodne rečenice dovoljno jasno), nego o dva-tri zapažanja iz diskusije. (Dakle, da ne budem pogrešno shvaćen — o diskusiji na blogovima, ne o iskazu pevačice.)
- Više se ništa ne može sakriti, prećutati, gurnuti pod tepih. Neko već iskopa i obelodani. Sloboda govora!
- Pod stvarnim ili virtuelnim identitetima, svi smo ravnopravni: nema zvaničnog mišljenja. Nema povlašćenih. Nema arbitara. Nema onog „trebalo je — nije trebalo da kažeš“. Svako kaže ono što ima i što hoće da kaže. Sloboda govora!
- Ima i onih koji govore iako nemaju šta da kažu. Sloboda govora!
Ako mi je stalo do 1. i 2. — moram da dopustim i ono pod 3. Cena slobode. (Mala ili prevelika: vidi pod 2.)
Dal si ti onaj sto ja mislim da si? Salim se to ja malo…
P a jeste neko prica a nema sta da kaze, tipicno za politicare stalno nesto palamuje…
[…] via e sholastik […]
Kako smo svi jednaki? Kod mene na sajtu ja sam jednakija, jer sam baš zbog ove rasprave banovala jednu osobu.
Ne zato što mi se može, a može mi se, nego zato što je dala svoj prilog rasističkoj izjavi naše pevačice.
Video sam. Ja bih pustio stvar da se razvije još malo. Ne pada sneg da pokrije breg…
Shvatila sam iz „borskih blogova“ da ona dolazi samo da provocira, i da tu nema nikakvog razvoja.
Drugo, prvo sam je banovala, a onda sam shvatila sa drugih blogova da je poznata. Kod mene je bila prvi put, karijera je bila kratka
A nešto sam i nazoljena
Nikako da se anesteziram. Da utrnem.