Skoro čitave prošle nedelje na istoimenom skupu u Trebinju, u organizaciji Instituta za književnost i umetnost, Učiteljskog fakulteta u Beogradu i Skupštine opštine Trebinje. Dvadesetak učesnika, nekoliko odličnih i dva-tri provokativna (mislim, naučno provokativna) saopštenja, uzorna organizacija, sve u svemu, više nego dobar ukupni bilans. Moje saopštenje (“Druga tradicija: Simovićeve Istočnice”) išlo je pravcem određenja …
Informacije nikada ranije nisu bile dostupnije nego danas. Ali odatle ne smemo da zaključimo da danas znamo više nego ikada ranije. Čak bi se moglo argumentisati u prilog tezi da kvalitet znanja opada sa porastom dostupnih informacija, pošto je resurs potreban za obradu tih informacija – vreme – ograničen resurs. (Kad kažem obradu, ne mislim …
Borislav Pekić je, koliko mi je poznato, bio prvi značajan srpski pisac koji je za pisanje koristio računar. Imajući u vidu obim i razgranatost Pekićeve produkcije, moglo bi se pretpostaviti da to nije bilo motivisano nekakvim njegovim tehnooptimizmom (naprotiv, on je bio tehnopesimista), nego izborom najpogodnije alatke za rad. U Pekićevim knjigama se često variraju …
Naslov mog ogleda u julsko-avgustovskom dvobroju “Letopisa Matice srpske”. Iza naslova krije se interpretacija interpetacije: kako je filozof H.-G. Gadamer čitao pesnike (Getea, Helderlina, Rilkea, Georgea, a najviše Celana). “Hermeneutička vrlina” odnosi se na istovremeno priznavanje dva prava u interpretativnom postupku: prava teksta i prava čitaoca. Tumačenje se odigrava u prostoru “između” čitaoca i teksta. …
Pod tim naslovom, moj ogled u poslednjem broju časopisa “Dometi”. Ogled obuhvata nekih 2.200 godina “rane” istorije hermeneutike – od helenske alegoreze do pijetizma (a pre Šlajermahera). Dosadno, puno podataka i fusnota. Samo za naj-, najuži krug stručne javnosti. Osim toga, objavljeno u časopisu koji se teško može naći u knjižarama. Ako nekog uprkos svemu …
Već više meseci na adresi scindeks.nb.rs može da se pronađe vrlo funkcionalan Srpski citatni indeks, koji referiše naučne časopise koji se objavljuju u Srbiji. Ovaj projekat neprocenjive vrednosti, vodi Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije. Šta je moguće uraditi pomoću Scindeksa? Prvo, može se pratiti naučna produkcija …
Sabiram razgovor na temu iz naslova, na 15. međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu. Razgovor je vodila Vladislava Gordić-Petković a učestvovali smo i Mirjana Đurđević i ja. Pokrenuto je više tema, ali čini mi se da bi najvažnije bile, prvo, ima li e-izdavaštvo u našoj zemlji realne izglede, u uslovima kada izdavači ne mogu da …
Tematski broj časopisa “Gradina”
Ljubomir Simović, Pesme 1-2
Archive for Šta čitam? »