Saša Radojčić » Književnost

Kako do književnih časopisa?

SR — Mon, 26 Sep 2011 15:53:09 +0000

Zamislite da ste mlad student književnosti, ili, ne mora biti baš književnosti, zamislite da ste mlad student medicine, prava ili čega drugog, ili, uopšte ne morate biti student, već mlada šalterska službenica koja radi u nekoj od naših lihvarskih banaka od 8 do 18, ili, zamislite da ste mlada a nezaposlena osoba, u svakom slučaju mlada i zainteresovana za književnost, a neko vam je rekao, ili ste to negde pročitali, ili ste sami zaključili, da je potrebno da pratite književne časopise i sarađujete sa književnim časopisima kako biste profilisali svoj književni ukus i poetički lik, zamislite to — gde biste, pitam vas, našli te časopise? Na kioscima? Nemojte biti smešni. U knjižarama? U retko kojoj ih ima. U bibliotekama? Da, ali na kašičicu. I kako gde.

Da biste došli do književnih časopisa, obično vaša adresa mora već biti na nekom redakcijskom spisku onih kojima se šalju novi brojevi. Morate već biti pisac.

A sada otpočetka: zamislite da ste mlad student književnosti…

Čitanje reči ili čitanje misli

SR — Sun, 21 Aug 2011 06:00:52 +0000

Na jednom mestu, kritikujući filološke običaje svoga vremena, Niče kaže „Filolog čita reči, a mi moderni samo još misli.“ To je sigurno bila odgovarajuća reakcija na preciznu, ali praznu „kritiku teksta“ koja, iako dragocena radi utvrđivanja stvarnog lika teksta, nije doprinosila, niti želela da doprinosi, razumevanju njegovog smisla.

Danas je, čini mi se, često obrnuto. Čitaju se misli; utoliko gore po tekst ako za te misli ne daje dovoljno povoda.

Biće to lajtmotiv mog priloga za jedan razgovor o Branku Miljkoviću, koji će uskoro biti priređen povodom pola veka od pesnikove smrti. Radni naslov priloga (a verovatno ću ga menjati i precizirati) je „Miljković i filozofija“, a zadatak mu je da utvrdi, bar na ilustrativnom nivou, tekstualnu osnovu za opšte mesto govora o poeziji Branka Miljkovića kao filozofičnoj.

Ta poezija jeste u velikoj meri oslonjena na filozofski tekst kao povod, kao inicijalni motiv, kao stav koji se potvrđuje ili osporava, ali je zanimljivo da se kritika uglavnoj nije mnogo trudila oko analize stvarnih veza između pesničkog (Miljkovićevog) i filozofskog teksta. Postoji zbornik o Miljkovićevoj poetici, i unutar zbornika dragocen tekst N. Petkovića o Miljkovićevim filozofemama/poetemama, postoji ogled D. Žunića o Miljkovićevoj estetici, i ovde-onde rasute pojedinačne primedbe.

Mislim da je to zato što su se isuviše čitale misli, a nedovoljno tekst. Miljkovićeva poezija jeste filozofična; ali u čemu se konkretno manifestuje ta filozofičnost?

Negrišorcu Žička hrisovulja

SR — Thu, 18 Aug 2011 06:06:30 +0000

Ovogodišnji Žički duhovni sabor (Kraljevo i Žiča, 16–19. avgust) u znaku je pesnika Ivana Negrišorca, koji će u petak, 19. avgusta, u trpezariji manastira Žiča, primiti Žičku hrisovulju, jedno od najvažnijih pesničkih priznanja u Srbiji.

U okviru skupa održaće se i razgovor o poeziji Ivana Negrišorca.

Moje saopštenje nosi naslov „Avangardizam ili tradicionalizam: može li jezik vere biti razlomljen“ i tematizuje estetičko-poetičke transformacije u celukopnom pesnikovom delu, od ranih radova na tragu neoavangarde, do današnje pozicije koja usvaja načelo estetičke heteronomije.

Zašto naša deca ne čitaju knjige?

SR — Wed, 01 Dec 2010 06:42:55 +0000

Na ovo pitanje prikupilo se već deset odgovora u „Politikinoj“ rubrici „Šta da se radi“. Za sada poslednji prilog je iz pera jezikoslovca Veljka Brborića. Vredi pročitati sva mišljenja, čak i preleteti preko komentara čitalaca.

Ne čita se jer nije doba čitanja. Nisu deca kriva.

Laza Kostić i vukovska tradicija

SR — Sun, 19 Sep 2010 08:56:04 +0000

Pod tim naslovom, razgovor u petak, 17. septembra u Tršiću, u okviru ovogodišnjeg Vukovog sabora. Razgovor je vodio Vojislav Karanović, a učestvovali su Dragan Bošković, Aleksandar Milanović, Marjan Čakarević, Saša Radojčić i Tomislav Marinković. Iz publike je doprinos davao Miodrag Maticki.

Za razliku od uobičajenih okruglih stolova, stručnih razgovora, simpozijuma i naučnih konferencija, na kojima svako pročita svoj referat i razlaz, ovde se stvarno razgovaralo, a pripremljena saopštenja bila su samo okvir, ili povod za diskusiju.

Moj prilog bavio se Kostićevom estetikom, izloženom pre svega u spisima „Osnove lepote u svetu“ (1880), „Osnovno načelo“ (1884) i „Knjiga o Zmaju“ (1902).

Mojih top 10

SR — Sun, 29 Aug 2010 06:17:45 +0000

Poslednjih dana se u književnoj i kulturnoj javnosti govori o izboru autora čije će se knjige prevoditi na nemački u okviru priprema nastupa Srbije na Lajpciškom sajmu knjiga 2011, gde će naša zemlja biti počasni gost. Pozvano je tridesetak kritičara da daju svoje predloge najboljih knjiga u prvoj deceniji XXI veka, i na osnovu njihovih glasova formira se lista autora reprezentativnih za sadašnji trenutak srpske književnosti.

Pošto sam se našao u tom kritičarskom kolu, ovde prenosim svoju top-listu. U njoj je najmanje romana i uopšte proze, a najviše poezije — ne zato što sam sektaški naklonjen pesništvu (a jesam), nego pre svega zato što je u našoj književnosti poslednjih 15–20 godina poezija znatno kvalitetnija i vitalnija od proze. U listu sam uvrstio i tri knjige iz esejistike, žanra koji je uvek autsajder u takmičenjima za „najčitanija“ dela, ali dugoročno pruža najbolju dijagnozu estetskih mogućnosti jednog vremena.

Da ne dužim — mojih top 10:

Esejistika:

Borislav Radović, O pesnicima i o poeziji (2001)
Jovan Hristić, Terasa na dva mora (2002)
Dragan Stojanović, Lepa bića Ive Andrića (2003)

Poezija:

Novica Tadić, Okrilje (2001)
Duško Novaković, Smetenjakov crtež (2002)
Vojislav Karanović, Svetlost u naletu (2003)
Radmila Lazić, Doroti Parker bluz (2003)
Milan Đorđević, Radost (2008)
Živorad Nedeljković, Ovaj svet (2009)

Proza:

Vladimir Tasić, Kiša i hartija (2004)

Esejistika:

Borislav Radović, O pesnicima i o poeziji (2001)

Jovan Hristić, Terasa na dva mora (2002)

Dragan Stojanović, Lepa bića Ive Andrića (2003)

Poezija:

Novica Tadić, Okrilje (2001)

Duško Novaković, Smetenjakov crtež (2002)

Vojislav Karanović, Svetlost u naletu (2003)

Radmila Lazić, Doroti Parker bluz (2003)

Milan Đorđević, Radost (2008)

Živorad Nedeljković, Ovaj svet (2009)

Proza:

Vladimir Tasić, Kiša i hartija (2004)

Pesništvo Aleksandra Ristovića

SR — Fri, 23 Apr 2010 05:51:47 +0000

Juče (22. aprila) u Čačku, na skupu o pesništvu Aleksandra Ristovića, u organizaciji GB „Vladislav Petković DIS“. Uz rukovodioca projeka Radivoja Mikića, devetoro učesnika (od još nekolicine se očekuje da prilože radove za zbornik), dovoljno da se ispuni jedan radni dan.

Saopštenja koja su me posebno zainteresovala — Bojana Stojanović-Pantović o Ristovićevim prozaidama i malim esejima, Milan Aleksić o temi smrti kod Ristovića, i Mileta Aćimović Ivkov o Ristovićevom „pevanju i mišljenju“, tj. autopoetici.

Moj prilog držao se relativno jednostavne, premda ne i tako lako dokazive teze — da karakter Ristovićevih „slika“ (u tehničkom značenju: jezičkim sredstvima proizvedenih sugestija čulnih utisaka) isključuje zaključak o jednostavnom mimetičkom odnosu, i da se shodno tome varijanta Ristovićevog verizma kao određenja dominantnog postupka, može nazvati „magijskim“ verizmom, pri čemu se sam izraz „magijsko“ odnosi na predstavu o tvoračkom potencijalu reči i „slikanje“ jednog oživljenog sveta.

Na kraju dana, sasvim melanholično razmišljanje pod lajtmotivom: a kome to (još) uopšte treba, koga se to (još) uopšte tiče, sav taj privid značaja koji sebi pripisuju „kulture eksperata“, sav taj višak smisla koji se proizvede samo da bi opet utonuo u globalnu ravnodušnost.