U okviru skupa održaće se i razgovor o poeziji Ivana Negrišorca.

Moje saopštenje nosi naslov „Avangardizam ili tradicionalizam: može li [...]]]> Ovogodišnji Žički duhovni sabor (Kraljevo i Žiča, 16–19. avgust) u znaku je pesnika Ivana Negrišorca, koji će u petak, 19. avgusta, u trpezariji manastira Žiča, primiti Žičku hrisovulju, jedno od najvažnijih pesničkih priznanja u Srbiji.

U okviru skupa održaće se i razgovor o poeziji Ivana Negrišorca.

Moje saopštenje nosi naslov „Avangardizam ili tradicionalizam: može li jezik vere biti razlomljen“ i tematizuje estetičko-poetičke transformacije u celukopnom pesnikovom delu, od ranih radova na tragu neoavangarde, do današnje pozicije koja usvaja načelo estetičke heteronomije.

Pod tim naslovom, razgovor u petak, 17. septembra u Tršiću, u okviru ovogodišnjeg Vukovog sabora. Razgovor je vodio Vojislav Karanović, a učestvovali su Dragan Bošković, Aleksandar Milanović, Marjan Čakarević, Saša Radojčić i Tomislav Marinković. Iz publike je doprinos davao Miodrag Maticki.

Za razliku od uobičajenih okruglih stolova, stručnih razgovora, simpozijuma i naučnih konferencija, na [...]]]>

Pod tim naslovom, razgovor u petak, 17. septembra u Tršiću, u okviru ovogodišnjeg Vukovog sabora. Razgovor je vodio Vojislav Karanović, a učestvovali su Dragan Bošković, Aleksandar Milanović, Marjan Čakarević, Saša Radojčić i Tomislav Marinković. Iz publike je doprinos davao Miodrag Maticki.

Za razliku od uobičajenih okruglih stolova, stručnih razgovora, simpozijuma i naučnih konferencija, na kojima svako pročita svoj referat i razlaz, ovde se stvarno razgovaralo, a pripremljena saopštenja bila su samo okvir, ili povod za diskusiju.

Moj prilog bavio se Kostićevom estetikom, izloženom pre svega u spisima „Osnove lepote u svetu“ (1880), „Osnovno načelo“ (1884) i „Knjiga o Zmaju“ (1902).

Saopštenja koja su me posebno zainteresovala — Bojana Stojanović-Pantović o Ristovićevim prozaidama [...]]]> Juče (22. aprila) u Čačku, na skupu o pesništvu Aleksandra Ristovića, u organizaciji GB „Vladislav Petković DIS“. Uz rukovodioca projeka Radivoja Mikića, devetoro učesnika (od još nekolicine se očekuje da prilože radove za zbornik), dovoljno da se ispuni jedan radni dan.

Saopštenja koja su me posebno zainteresovala — Bojana Stojanović-Pantović o Ristovićevim prozaidama i malim esejima, Milan Aleksić o temi smrti kod Ristovića, i Mileta Aćimović Ivkov o Ristovićevom „pevanju i mišljenju“, tj. autopoetici.

Moj prilog držao se relativno jednostavne, premda ne i tako lako dokazive teze — da karakter Ristovićevih „slika“ (u tehničkom značenju: jezičkim sredstvima proizvedenih sugestija čulnih utisaka) isključuje zaključak o jednostavnom mimetičkom odnosu, i da se shodno tome varijanta Ristovićevog verizma kao određenja dominantnog postupka, može nazvati „magijskim“ verizmom, pri čemu se sam izraz „magijsko“ odnosi na predstavu o tvoračkom potencijalu reči i „slikanje“ jednog oživljenog sveta.

Na kraju dana, sasvim melanholično razmišljanje pod lajtmotivom: a kome to (još) uopšte treba, koga se to (još) uopšte tiče, sav taj privid značaja koji sebi pripisuju „kulture eksperata“, sav taj višak smisla koji se proizvede samo da bi opet utonuo u globalnu ravnodušnost.

Divna Vuksanović [...]]]> Juče (20. aprila) učestvovao, uz Divnu Vuksanović, Petre Krdua i Nenada Dakovića, u razgovoru o knjizi pesama „Glagol intimnosti“ Dragana Radovančevića. Radovančević (1979) je jedan od predvodnika novog pesničkog talasa u srpskoj književnosti, pesnik možda bolje prihvaćen u međunarodnim nego domaćim krugovima, poezija mu je izrazito filozofična, obraća se univerzalnim problemima, univerzalnom simbolikom.

Divna Vuksanović je govorila o „ponornosti“ ove poezije, iskušavanju ničeanske figure ponora kao ništavila, ja o dijalogičnosti pesama i njihovoj žudnji za Drugim, a saglasili smo se da Radovančević svoju poziciju na pesničkoj sceni gradi kao svesni antipod dominantnom verizmu savremenog srpskog pesništva.

Moje saopštenje („Druga tradicija: Simovićeve Istočnice“) išlo je pravcem određenja [...]]]> Skoro čitave prošle nedelje na istoimenom skupu u Trebinju, u organizaciji Instituta za književnost i umetnost, Učiteljskog fakulteta u Beogradu i Skupštine opštine Trebinje. Dvadesetak učesnika, nekoliko odličnih i dva-tri provokativna (mislim, naučno provokativna) saopštenja, uzorna organizacija, sve u svemu, više nego dobar ukupni bilans.

Moje saopštenje („Druga tradicija: Simovićeve Istočnice“) išlo je pravcem određenja različitosti (drugosti) tradicijskih sklopova aktiviranih u Simovićevoj zbirci koja je 1983. podstakla jedan od poslednjih većih kulturno-ideoloških sporova u Srbiji. Bilo je to u vreme kada se dotle neprikosnovena vlast Saveza komunista svakodnevno krnjila, i polemika oko „Istočnica“ je imala pre svega taj ideološki aspekat — pesnik je zagovarao univerzalne humanističke vrednosti i u njihovom znaku zahtevao nacionalno izmirenje.

Teza koju sam pokušao da obrazložim glasila bi, u najkraćem, da je ideološka drugost ove zbirke od manjeg značaja od drugosti uspostavljene na kulturno-antropološkom nivou. Naspram epsko-istorijskog muškog principa koji manje-više dominira srpskom kulturom, u „Istočnicama“ Simović afirmiše mitsko-aistorijski ženski princip. On time afirmiše čitavu jednu alternativnu, „drugu“ tradiciju.

Glavna vest o ovom događaju može se naći ovde. Reč je, dakako, o tome da je za knjigu [...]]]> Dobra vest mi je stigla e-mailom; treba pohvaliti ažurnost sekretarijata Srpskog književnog društva. Pesniku sam odmah čestitao SMS-om i na isti način od njega dobio odgovor. Tako se danas komunicira; televizija je prespora, kamo li štampa.

Glavna vest o ovom događaju može se naći ovde. Reč je, dakako, o tome da je za knjigu „Ovaj svet“ Živorad Nedeljković dobio nagradu „Meša Selimović“.

Čisto da se zna: među 15 glasova za ovu knjigu bio je i moj. Uz „Ovaj svet“ predložio sam i knjige „Pisma iz prastare budućnosti“ (Bratislav Milanović), „Glagol intimnosti“ (Dragan Radovančević), „Astapovo“ (Nikola Živanović) i „Koferi Džima Džarmuša“ (Petar Matović).

(Fotografija je preuzeta sa sajta Balkanwriters.)