Posle nekoliko meseci tokom kojih je ovaj blog bio zanemaren, navešću samo ono na čemu sam radio, na čemu radim ili planiram da radim. Članak “Eliotova koncepcija tradicije i poezija srpskog neosimbolizma” – za zbornik radova Srpskog estetičkog društva “Uticaj estetike na umetnost”; skoro završen. Članak “Kostić dijalektičar” – za predstojeći naučni skup o Lazi …
Svaki čovek po prirodi teži sreći, govorili su grčki filozofi, među njima i Aristotel. Smisao moralne osetljivosti bi se sastojao u tome da čovek odbija da bude srećan ako se drugom čoveku ne dopušta da bude srećan. Nemački pesnik Gotfrid Ben, na pitanje šta znači biti srećan čovek, odgovara cinično: “Biti glup i imati posao”. …
Juče (22. aprila) u Čačku, na skupu o pesništvu Aleksandra Ristovića, u organizaciji GB “Vladislav Petković DIS”. Uz rukovodioca projeka Radivoja Mikića, devetoro učesnika (od još nekolicine se očekuje da prilože radove za zbornik), dovoljno da se ispuni jedan radni dan. Saopštenja koja su me posebno zainteresovala – Bojana Stojanović-Pantović o Ristovićevim prozaidama i malim …
Juče (20. aprila) učestvovao, uz Divnu Vuksanović, Petre Krdua i Nenada Dakovića, u razgovoru o knjizi pesama “Glagol intimnosti” Dragana Radovančevića. Radovančević (1979) je jedan od predvodnika novog pesničkog talasa u srpskoj književnosti, pesnik možda bolje prihvaćen u međunarodnim nego domaćim krugovima, poezija mu je izrazito filozofična, obraća se univerzalnim problemima, univerzalnom simbolikom. Divna Vuksanović …
Informacije nikada ranije nisu bile dostupnije nego danas. Ali odatle ne smemo da zaključimo da danas znamo više nego ikada ranije. Čak bi se moglo argumentisati u prilog tezi da kvalitet znanja opada sa porastom dostupnih informacija, pošto je resurs potreban za obradu tih informacija – vreme – ograničen resurs. (Kad kažem obradu, ne mislim …
Borislav Pekić je, koliko mi je poznato, bio prvi značajan srpski pisac koji je za pisanje koristio računar. Imajući u vidu obim i razgranatost Pekićeve produkcije, moglo bi se pretpostaviti da to nije bilo motivisano nekakvim njegovim tehnooptimizmom (naprotiv, on je bio tehnopesimista), nego izborom najpogodnije alatke za rad. U Pekićevim knjigama se često variraju …
Jedna od stilskih figura koje se koriste kada se govori o pamćenju, jeste i metafora mreže. Prilično logično; pamćenje se time poredi sa spravom kojom se nešto lovi ili prikuplja. Kako godine prolaze i postajem stariji, moje pamćenje sve više liči na ribarsku mrežu – i to sa sve većim okcima. Sitna riba se kroz …
Tematski broj časopisa “Gradina”
Ljubomir Simović, Pesme 1-2
Archive for Šta čitam? »