Saša Radojčić
Currently viewing the category:
"Filozofija"
Naslov mog ogleda u poslednjem broju časopisa „Naše stvaranje“.
Najpre bibliografski podatak: Радојчић, С., „Шлајермахер и Гадамер“; Наше стварање, г. LVI, бр. 1–2 (2009); стр.148–161.
A zatim i prvih nekoliko rečenica teksta (bez fusnota):
Фридрих Даниел Ернст Шлајермахер (1768–1834) је родоначелник модерне херменеутике. За стање у коме су се у доба романтизма налазила херменеутичка размишљања […]
Neobavezno čitajući ovo i ono, čovek nabasa na najneobičnije podatke. Recimo, da je jedina knjiga koju su stari Grci preveli sa nekog stranog jezika bila jedna avanturistička pripovest o kartaginjanskoj ekspediciji na obale Zapadne Afrike (prema: Kakridis, „The Ancient Greeks and Foreign Languages“, Hellenica (1966), 22–34, ovde str. 24).
Varvari ne govore nego ponavljaju besmislice (bar-bar), […]
… a u knjizi, prevod Gadamerovog komentara Celanovog ciklusa pesama „Kristal daha“ (Atemkristall) i uvodni tekst o Gadamerovom čitanju poezije. Mala radost.
Povodom (sa zakašnjenjem pročitane) knjige Divne Vuksanović „Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika“ (2007; autorka je postavila tekst na internet, lako se može pronaći):
Ako mediji, a pogotovo „novi“, reprodukuju i samo-reprodukuju naše slike sveta, naše razumevanje stvarnosti, gde je onda svet? Gde se sakrila stvarnost? Mediji danas sami kreiraju stvarnost koju „prenose“ — to gotovo […]
U novom broju časopisa „Bagdala“ tekst mog saopštenja na ovogodišnjoj Kruševačkoj filozofskoj školi. Saopštenje se bavilo pitanjem plodnosti pojmovne aparature filozofske hermeneutike u književnoj kritici. Garnirano primerima iz naše savremene književnosti i ilustracijama iz konkretne kritičarske prakse.
Za zainteresovane: Саша Радојчић, „Херменеутика у извођењу: О плодности појмова филозофске херменеутике у интерпретацији књижевних дела“; Багдала, г. […]
Ponovljeno izdanje ovog Gadamerovog ogleda u mom prevodu, uskoro (do Sajma), u „Nolitu“, kao zasebna knjiga. Prvo izdanje pojavilo se kao sastavni deo knjige „Filozofija i poezija“ (Službeni list, Beograd, 2002).
Naslov mog ogleda u julsko-avgustovskom dvobroju „Letopisa Matice srpske“. Iza naslova krije se interpretacija interpetacije: kako je filozof H.-G. Gadamer čitao pesnike (Getea, Helderlina, Rilkea, Georgea, a najviše Celana).
„Hermeneutička vrlina“ odnosi se na istovremeno priznavanje dva prava u interpretativnom postupku: prava teksta i prava čitaoca. Tumačenje se odigrava u prostoru „između“ čitaoca i teksta. […]
Arhive
Kategorije
