Posle nekoliko meseci tokom kojih je ovaj blog bio zanemaren, navešću samo ono na čemu sam radio, na čemu radim ili planiram da radim. Članak “Eliotova koncepcija tradicije i poezija srpskog neosimbolizma” – za zbornik radova Srpskog estetičkog društva “Uticaj estetike na umetnost”; skoro završen. Članak “Kostić dijalektičar” – za predstojeći naučni skup o Lazi …
Svaki čovek po prirodi teži sreći, govorili su grčki filozofi, među njima i Aristotel. Smisao moralne osetljivosti bi se sastojao u tome da čovek odbija da bude srećan ako se drugom čoveku ne dopušta da bude srećan. Nemački pesnik Gotfrid Ben, na pitanje šta znači biti srećan čovek, odgovara cinično: “Biti glup i imati posao”. …
Juče (22. aprila) u Čačku, na skupu o pesništvu Aleksandra Ristovića, u organizaciji GB “Vladislav Petković DIS”. Uz rukovodioca projeka Radivoja Mikića, devetoro učesnika (od još nekolicine se očekuje da prilože radove za zbornik), dovoljno da se ispuni jedan radni dan. Saopštenja koja su me posebno zainteresovala – Bojana Stojanović-Pantović o Ristovićevim prozaidama i malim …
Informacije nikada ranije nisu bile dostupnije nego danas. Ali odatle ne smemo da zaključimo da danas znamo više nego ikada ranije. Čak bi se moglo argumentisati u prilog tezi da kvalitet znanja opada sa porastom dostupnih informacija, pošto je resurs potreban za obradu tih informacija – vreme – ograničen resurs. (Kad kažem obradu, ne mislim …
Borislav Pekić je, koliko mi je poznato, bio prvi značajan srpski pisac koji je za pisanje koristio računar. Imajući u vidu obim i razgranatost Pekićeve produkcije, moglo bi se pretpostaviti da to nije bilo motivisano nekakvim njegovim tehnooptimizmom (naprotiv, on je bio tehnopesimista), nego izborom najpogodnije alatke za rad. U Pekićevim knjigama se često variraju …
Živimo u doba kopiranja. Umnožavanje i reprodukovanje sadržaja u tekstualnom, grafičkom, zvučnom ili video obliku danas je dostupno svima. Nikakvo posebno znanje za to nije potrebno, niti skupa oprema. Samo jedna kratka, lako pamtljiva sekvenca: ctrl+C/ctrl+V. Neodoljiva lakoća kopiranja stavlja nas pred dilemu u mnogim konkretnim, svakodnevnim situacijama. Napraviti (napisati, nacrtati, snimiti…) ili odnekud uzeti …
Naslov mog ogleda u poslednjem broju časopisa “Naše stvaranje”. Najpre bibliografski podatak: Радојчић, С., „Шлајермахер и Гадамер“; Наше стварање, г. LVI, бр. 1–2 (2009); стр.148–161. A zatim i prvih nekoliko rečenica teksta (bez fusnota): Фридрих Даниел Ернст Шлајермахер (1768–1834) је родоначелник модерне херменеутике. За стање у коме су се у доба романтизма налазила херменеутичка размишљања …
Tematski broj časopisa “Gradina”
Ljubomir Simović, Pesme 1-2
Archive for Šta čitam? »