Saša Radojčić
Da odmah bude jasno: „žensko pismo“ sam stavio između znakova navoda, jer mislim da nešto ili jeste ili nije (dobra) književnost, i da rodna, klasna, rasna itd. pripadnost autorke/autora niti dodaje niti oduzima na tom osnovnom kvalitetu.
Vasa Pavković u današnjem Politikinom Kulturnom dodatku objavljuje tekst pod naslovom „Žensko pero u senci“, u kojem primećuje da u književnokritičkim tekstovima, osvrtima, pregledima itd. ima upadljivo malo reči o delima savremenih književnica. U nagađanje o razlozima kojima bi se to moglo objasniti, Pavković se ne upušta, nego umesto toga daje svoju listu, često skoro sasvim prećutanih, po njegovom mišljenju najboljih knjiga pesama, pripovedaka i romana u 2007. Knjiga čiji su autori — autorke.
Iako u nekim detaljima ne delim Pavkovićeve ocene (a u nekim drugim sam sa njim saglasan), mislim da je gest koji je učinio vredan pažnje i pohvale.
Odlichan tekst.…da se (po)kaze nedozvanima.…
Tekst je ocajan.
Nadovezao bih se na ono što bolje poznajem, a to je savremena pesnička produkcija. Kako god da pravimo top-liste pesničkih knjiga 2007, nezaobilazna je zbirka Radmile Lazić „In vivo“, a i Jasmina Topić je napisala svoju do sada najbolju knjigu — „Tiha obnova leta“. Tu je i knjiga „Lovac na grinje“ Vladislave Vojnović, koju bih uvrstio u neku privatnu top-10–2007 listu…
Zasto nezaobilazna?
Pomenuo je Pavkovic u tekstu i Nataliju Markovic i njenu poslednju zbirku „Kiberlaboratorija“.…Bicu slobodna da ovde prepishem (upishem) jednu pesmu iz te zbirke:
UPUTSTVO
Opusti se.
Pusti drveće da ti svira
muziku o zakasnelim doživljajima.
Isključi autoritete.
Istetoviraj svoje telo.
Istuširaj se!
Grickaj čips i pritisni
taster za ponavljanje!