Poslednjih dana se u književnoj i kulturnoj javnosti govori o izboru autora čije će se knjige prevoditi na nemački u okviru priprema nastupa Srbije na Lajpciškom sajmu knjiga 2011, gde će naša zemlja biti počasni gost. Pozvano je tridesetak kritičara da daju svoje predloge najboljih knjiga u prvoj deceniji XXI veka, i na osnovu njihovih glasova formira se lista autora reprezentativnih za sadašnji trenutak srpske književnosti.
Pošto sam se našao u tom kritičarskom kolu, ovde prenosim svoju top-listu. U njoj je najmanje romana i uopšte proze, a najviše poezije – ne zato što sam sektaški naklonjen pesništvu (a jesam), nego pre svega zato što je u našoj književnosti poslednjih 15-20 godina poezija znatno kvalitetnija i vitalnija od proze. U listu sam uvrstio i tri knjige iz esejistike, žanra koji je uvek autsajder u takmičenjima za “najčitanija” dela, ali dugoročno pruža najbolju dijagnozu estetskih mogućnosti jednog vremena.
Da ne dužim – mojih top 10:
Esejistika:
- Borislav Radović, O pesnicima i o poeziji (2001)
- Jovan Hristić, Terasa na dva mora (2002)
- Dragan Stojanović, Lepa bića Ive Andrića (2003)
Poezija:
- Novica Tadić, Okrilje (2001)
- Duško Novaković, Smetenjakov crtež (2002)
- Vojislav Karanović, Svetlost u naletu (2003)
- Radmila Lazić, Doroti Parker bluz (2003)
- Milan Đorđević, Radost (2008)
- Živorad Nedeljković, Ovaj svet (2009)
Proza:
- Vladimir Tasić, Kiša i hartija (2004)
Esejistika:
Borislav Radović, O pesnicima i o poeziji (2001)
Jovan Hristić, Terasa na dva mora (2002)
Dragan Stojanović, Lepa bića Ive Andrića (2003)
Poezija:
Novica Tadić, Okrilje (2001)
Duško Novaković, Smetenjakov crtež (2002)
Vojislav Karanović, Svetlost u naletu (2003)
Radmila Lazić, Doroti Parker bluz (2003)
Milan Đorđević, Radost (2008)
Živorad Nedeljković, Ovaj svet (2009)
Proza:
Vladimir Tasić, Kiša i hartija (2004)
Tematski broj časopisa “Gradina”
Ljubomir Simović, Pesme 1-2